Fusi/Virgin mountain

Vedran Grahovac

VedranGrahovacFusi ili Devičanske planine, kako je preveden kod nas, je film proslavljenog i nagrađivanog islandskog reditelja Dagura Karija, poznatog po filmovima Noi albinoi i The good heart. Film je dobitnik tri nagrade na prestižnom Tribeca festivalu i prikazivan na redovnom repertoaru sarajevskog Kino meeting pointa prošle godine.

Glavni lik je četrdesetdvogodišnji Fusi koji i dalje živi sa majkom i njenim momkom. Fusi nikad nije imao devojku i živi mirnim i za svoje godine totalno netipičnim životom. Nakon što odradi smenu na poslu, vreme provodi sa jednim od retkih prijatelja koje ima, igrajući se simulacije bitaka iz Drugog svetskog rata. Fusi je miran, tih, neiskvaren poput deteta, koji kolegama na poslu uglavnom služi za podsmeh. Nakon što od majke i njenog momka za rođendan dobije poklon bon za časove plesa, njegov život i navike polako se počinju menjati. Upoznavši devojku na plesu, koju sasvim slučajno poveze do njene kuće, Fusi će po prvi put u svom životu osetiti neku promenu, osećaj zbunjenosti zbog nekoga i zaljubljenosti koji mu je do tad bio sasvim nepoznat. Sa devojkom koja je takodje “čudna“ za okolinu, Fusi će uspostaviti jedan specifičan i iskren odnos, koji će ga izbaciti iz ravnoteže njegovih do tad ustaljenih navika i rutina.

IVirginMountain3ako je ovo na prvi pogled film o simpatičnom Fusiju, njegovoj nesposobnosti i odsustvu želje da se uklopi u svet odraslih, ovo ostvarenje nam kroz jednu dozu finog i nenapadnog humora nudi odličan prikaz društva u kome živimo, društva punog predrasuda, netolerancije za sve i svakog ko je drugačiji. Film o tome kako se većina ljudi u društvu odnosi prema nekome ko je toliko dobar da zbog toga često dolazi u razne neprijatne situacije, koje mogu imati ozbiljne posledice po njega. Takođe, ovo je jedna odlična studija samoće i života, nekoga ko se ne uklapa u šablone i društvene norme svojstvene društvu u kojem živi, kao i jedna od lepših i iskrenijih nekonvencionalnih, uslovno rečeno ljubavnih priča, odnosno priča o vezama. Film koji na jedan lagan, neopterećujući, ali ne i jeftin način, govori jednu bitnu stvar koja se tiče nas samih. Ono sto posebno treba izdvojiti jeste sjajna izvedba glumca Gunnar Jonssona, koji je sigurno jedan od upečatljivijih likova i karaktera na filmu koje sam gledao u poslednjih nekoliko godina. Ovo je jedan od onih malih filmova od kojih ne očekujete puno, a dobijete mnogo. Film koji svojim kvalitetom neće biti iznenađenje za one koji prate rad ovog nagrađivanog reditelja. Ono sto je još interesantno, naročito nama sa ovih prostora, jeste to da su za razliku od većine holivudskih filmova u nekoliko scena ovog ostvarenja ljudi sa ovih naših prostora prikazani kao čestiti radnici i dobri ljudi, što je za promenu lepo videti. Jedna od najpozitivnijih stvari kod ovog filma jeste vešt balans humora i jednog ozbiljnog i realnog prikaza drustva, kao i njegove kritike. Film u kome su bitne teme i stvari prikazane na jednostavan i na trenutke zabavan način, što je vrlo teško u svim formama umetnosti.

Gledajuci film, često sam pomišljao na knjigu Mali princ i jedan od njenih motiva, koji glasi: Nije problem odrastanje, problem je zaboravljanje. Donekle, ovaj film se bavi upravo time i podseća nas na to kako mi odrasli često zaboravljamo da smo nekad bili deca i kako je teško svakome odraslom licu koji svesno ili nesvesno želi da zadrži nešto dečije u sebi.

Devičanske planine je jedan od onih malih, nepretencioznih filmova, koji će vas istovremeno nasmejati, emotivno dirnuti, ali i potaknuti na razmišljanje o svetu i društvu u kome živimo.

Ovaj film, kao i mnogi iz evropske kinematografije, dokaz je da se sa malo novca, uz dobru ideju i scenario, može napraviti film vredan pažnje, koji Devičanske planine svakako jeste.

Režija: Dagur Kari

Žanr: drama

Zemlja: Island,Danska

Ocena: 4,5/5

Leave a Reply