Ljubav – Kada se život postavi na film

Vedran Grahovac

On je sinonim za autorski film. Drame u kojima progovora o ne baš veselim temama, njegov su zaštitni znak. Jedan je od onih reditelja prepoznatljivog stila, koji pravi filmove ne baš prijatne za gledanje. Filmovi su to koji provociraju, uznemiravaju i podstiču na razmišljanje. Njegovo ime je Mihael Haneke i  jedan je od retkih reditelja koji se može pohvaliti sa dve osvojene Zlatne Palme. Prvi put, ovu prestižnu nagradu osvaja 2009. godine za film Bela traka. Samo tri godine nakon toga, Zlatnu palmu po drugi put osvaja za film Ljubav, jedan od najnagrađivanijih  filmova te godine.

Veći deo radnje ovog filma odvija se u stanu, gde pratimo stari bračni par, Žorža i Anu, profesore muzike u penziji. Monotoniju njihovih života poremetiće bolest, odnosno činjenica da se Ani oduzela jedna strana tela. Podnoseći to stoički, kao da je u cvetu mladosti, Žorž će učiniti sve da joj olakša, pomogne i učini situaciju što manje bolnom, u onoj meri u kojoj je to zapravo i moguće.

Ostajući veran svom prepoznatljivom stilu, Haneke uspeva da napravi jedan od najlepših i najiskrenijih filmova na temu braka koji smo imali priliku gledati poslednjih nekoliko godina, braka kakav on zapravo jeste, ali i kakav bi trebao biti. To je ona faza zajedničkog života, kada brak postaje više od ljubavi, kada brak postaje prijateljstvo. Taj i takav odnos muža i žene koji počiva pre svega na poštovanju i solidarnosti. Onaj vid odnosa u kome tišina  između dvoje ljudi nije  razlog za neprijatnost i kada razumevanje postoji i bez izgovorenih reči.

Takođe, ovo je i film o životu i njegovoj prolaznosti. Kroz priču o bolesti, Ljubav zapravo govori o umiranju. Haneke nam prikazuje jedan od načina na koji se nosimo sa smrću, pripremajući se za odlazak na večni počinak. Koliko god bolan i težak bio, taj odlazak ipak može biti dostojanstven. Jedan od motiva koji nas pokreće da u tim teškim trenucima budemo dostojanstveni i hrabri, ili se bar trudimo takvima biti, zapravo je ljubav. To je ona istinska i bezuslovna ljubav, koja postoji i kod junaka ovog filma. Upravo taj odlazak njemu bliskih ljudi i način na koji se nosio sa tim, kao posledica ličnog iskustva reditelja Hanekea, bio je motiv za snimanje ovog filma.

U ulogama supružnika sjajno su se snašli Žan Luis Trintignat i Emanuela Riva koja je, tumačeći lik Ane, dobila nominaciju za Oskara, osvojila Baftu, kao i mnoge druge nagrade. Odličnom glumom i dugogodišnjim glumačkim iskustvom, ovaj dvojac učinio je Ljubav uverljivijim, stvarajući kod gledalaca  osećaj da gledaju život na filmu.

Po ko zna koji put, Haneke uspeva da snimi odličan  film, dokazujući da veliki reditelji postoje još uvek. Jedan je to od onih filmova (kako reče neki od kritičara) u kome će malo njih uživati, iako će mu se mnogi diviti. Depresivan i mračan, kakva je i tema o kojoj priča, mnogima će biti težak za gledanje. I pored toga, suštinski, Ljubav odiše optimizmom, veliča ljubav i vraća nam nadu.

 

Amour (2012)
Scenarij i režija: Michael Haneke
Uloge: Jean-Louis Trintignant, Emmanuelle Riva, Isabelle Huppert

Leave a Reply