Ultra – volja i karakter, kao dokaz da možemo sve

Vedran Grahovac

„Kada me pitaju zašto trčim, kao da me pitaju ko sam zapravo ja. Ustvari, trčim da bih saznao zašto trčim.“

 (iz filma)

Jedna od legendi, za koju su mnogi od nas čuli, kaže da je grčki glasnik Filipides trčao četrdeset i dva kilometra od Maratonskog polja do Atine, kako bi javio građanima istoimenog grada da je Grčka vojska savladala mnogo nadmoćnije Persijance. Po ovoj legendi, Filipides je trčao pod punom ratnom opremom. Kada je došao do Atine, navodono je izgovorio: “Radujte se, mi smo pobedili“, nakon čega je umro. Sa druge strane, istorijske činjenice nude nam malo drugačiju priču. Naime, Filipides je trčao od Atine do Sparte kako bi pozvao Spartance u pomoć u borbi protiv  Persijanaca. Spartanci su ga odbili zbog verskog praznika, nakon čega je on morao trčati nazad do Atine.

Bez obzira na to koja je od ove dve priče verodostojna, ovaj događaj, kao i Filipidis, poslužili su kao motiv i inspiracija za nastanak jedne od najtežih i najpopularnijih sportskih disciplina, odnosno maratona. Isto tako priča o Filipidisu poslužila je i kao inspiracija da se u njegovu čast organizuje jedan od najtežih ultramaratona na svetu, koji postoji već trideset i četiri godine. Upravo o Spartatlonu, kao jednoj od najtežih trka na svetu, govori i dokumentarni film Ultra iz 2017. godine.

Upoznajući nas sa nekoliko likova, načinom na koji su se spremali, kao i razlozima zbog kojih uopšte trče, Ultra je priča o ljudima, zanesenjacima, uglavnom rekreativcima, u kojoj vidimo sve teškoće kroz koje su morali proći da bi istrčali Spartatlon. Ova trka čija dužina staze iznosi dvesta četrdeset i šest kilometara, sastoji se od  sedamdeset i pet kapija kroz koje takmičari moraju proći uz ograničeno vreme, jedna je od najtežih na svetu. Pored tog vremenskog limita, ono što je dodatno  čini ekstremno teškom jesu i vremenski uslovi, koji idu od nesnosnih vrućina, pa do vrlo niskih temperatura, kao i vrlo nepristupačan teren.Upravo to, razlozi su zbog kojih je vrlo mali broj onih koji uopšte završe trku.

 

„Na stazi su zajedno inžinjeri, reditelji i prodavači. Na stazi su svi isti. Na stazi su svi ništa.“

                                            (iz filma)

Iako pre svega jedna sportska priča koja se bavi konkretno trkačima i određenom trkom, Ultra zapravo izlazi iz tog sportskog okvira, nudeći nam jedan puno širi kontekst i govoreći  o mnogim drugim stvarima. Priča je to snovima i težnji da se oni ostvare. Na tom putu, koji nije nimalo lak, videćemo da su jedni od presudnih faktora volja i  karakter. Kao jedna od tema kojom se Balaš Simonji, reditelj ovog filma bavi, jeste upravo  karakter, koji ako je izgrađen i jak, postaje naš najbolji prijatelj i saveznik u mnogim bitkama. To su one bitke koje  se ljudima sa strane čine manje važnim, donekle i smešnim  a u stvari vrlo bitne po nas same, nakon kojih postajemo jači i veći, dokazujući sebi koliko zapravo možemo. One nas iscrpe, stave na test, ali nakon njih, ako ih uspešno prebrodimo, postajemo bolji ljudi i izgrađenije ličnosti. To su one situacije, nakon kojih bivamo svesniji mnogih stvari, priznajući sebi pobede ili poraze, zavisno od rezultata,  što će biti slučaj i sa junacima ovog filma. Takođe, Ultra je priča o ljudskoj izdržljivosti i granicama do kojih možemo ići, koje su nekad prosto neverovatne. Donekle, Ultra govori i o snazi prirode, njenoj zadivljujućoj moći i veličini, naspram koje smo mi ljudi, bili doktori, inžinjeri ili fizicki radnici, često nemoćni i mali, samo obični smrtnici. Isto tako, ovaj dokumentarni fiilm na jedan fin način govori i o važnosti porodice kao i njene podrške za ono što radimo, makar to bilo i trčanje od trideset i četiri sata, i na trenutke opasno po život. Na kraju, može se reći da je ovo i film o ljubavi, prijateljstvu, podršci, ali  i razumevanju.

Rađen u maniru dokumentarne drame, Ultra predstavlja autentično svedočanstvo jednog velikog poduhvata. Realan, ozbiljan i na trenutke duhovit, jedan je od onih filmova koji definitivno inspiriše i podstiče na razmišljanje. Film je to koji će nas ljude, sklone zaboravljanju i često nesvesne naših potencijala, podsetiti na to šta zapravo možemo. Kroz primere naših junaka, shvatićemo da iako često nemoćni i slabi, ipak možemo biti veliki i jaki. Da zapravo možemo sve.

 

 

Leave a Reply